Odrasla sam u porodici u kojoj je svako imao svoje novine. Osim dnevne šeme Sport i Ekspres, kroz kuću su se provlačili Tempo, Nin i Eliksir, Bazar i Burda (iz koje je majka umela dok ju je vid služio da sašije šta poželiš i da bude ko iz magazina! Ja sam volela onaj točkić za izvlačenje krojeva, ali tek kasnije mi je dopustila da to ponekad uradim umesto nje...), a ja sam dobijala kao klinka Politikin i Mikijev zabavnik (i almanah kad izadje) a kasnije su se ređali: Rock, Ćao, Vreme zabave... To Vreme zabave, negde kada sam već bila student, zamenio je po meni nenadmašan magazin za pop kulturu XZabava. Otkrivši ga, mada ne na vreme, naručila sam brojeve koje su mi nedostajali te sam danas ponosni vlasnik celog kompleta. Čini mi se da je to bio poslednji časopis koji sam redom čitala, počev od uvodnih reči urednika Petra Lukovića, preko rubrika Strip, Knjige, Urbana histerija, Gistro Šatro i sjajnog Dosijea - koji vam je pružao priliku da sve što ste mislili da znate o nečemu ili nekome, začinite pričom koja je uvek bila prava "perverzija" bazirana na mnoštvu argumenata, slika, hronologija... Sve ono što je usledilo nakon toga, po kvalitetu a bogami i sadržini nije moglo ni da primiriše dobrim tekstovima XZabave, ekipe sjajnih novinara, muzičkih sladostrasnika, ljudima koji su umeli da kroz tekst okarakterišu i vreme i epohu, i ljude i politiku i psihologiju, i religiju ako treba...
Zbog toga i danas često uzmem da pročitam neki od tih tekstova, britkih recenzija Lukovića, Radulovića ili Voje Pantića. Medjutim, negde krajem prošle godine sasvim slučajno čekajući na red pred kioskom za kutiju Lucky Strike-a, vidim veliko belo "X" uokvireno crnim, kako štrči ispod nekih preko stavljenih novina. Ispod toga u zagradi piše Frka... sve zajedno, čitalo bi se X-Frka. Broj 02. Sve boje sa naslovne potpuno skinut original boja sa X Zabave. Čak i Font. Znate koje su šanse da na prvi pogled pomislite da nemaju ama baš nikakve veze jedan sa drugima? Nikakve! Eeee, al ne lezi vraže... kupim naravno, i sad, pitam se da li su copy kreatori ove X Frke stvarno za ciljnu grupu uzeli samo mlade koji su imali 5 godina kada je X Zabava prestala da izlazi, i koji samim tim i ne znaju kako može i kako treba da izgleda pravi časopis za pop kulturu... Moje razočarenje nije bilo veliko, jer ipak nisam mogla da poverujem da je resurrection mog omiljenog magazina u pitanju. No ipak, bolje išta nego ništa, kažem i ja... Najpre bih ga opisala kao crossover XZabave i lista Ćao ako ga se sećate, onako poprilično tinejdžerskog sa tu i tamo interesantnim intervjuima popularnih muzičara koji na kraju obavezno pozdravljaju čitaoce lista i šalju poljupce! No u svom siromaštvu magazina ovog tipa, u svoj toj poplavi kojekakvih džirlo šareniša na papiru koji ni za wc ne bi bili dobri, i ovakav pokušaj opet negde podržavam.
Kad, igrom slučaja kako to obično biva, u decembru se čuh sa glavnom urednicom te Frke koja mi reče kako će na dalje magaizn biti zamrznut. Menja se direktor, menja se firma, nije krenulo kako je očekivano... a iza svega stoje Slovenci. Auh... Na žalost, Svetovi, Skandali, i ostala "zbogom pameti" izdanja, neće se skoro "zamrznuti". E ali ovo nije kraj... Odem tako ja na Kopaonik sad, i u nedostatku literature za čitanje, nisam planirala da ću imati i temperaturu dva dana i da neću izlaziti iz sobe, nakupovah štošta za čitanje, a imam tu potrebu da ako mi se ukaže neki još nikad vidjen list, na oko prolazan, obavezno kupujem. Prosto moram da vidim šta je to u njemu. Tako sam na aerodromu u Tivtu jedne godine prvi put kupila Planetu - časopis koji se retko gde može naći a koji je fenomenalan, ali baš! I sad, kupim tako Aplauz! Magazin za pop kulturu, hrvatsko izdanje inače. I... oduševim se! Verovatno iz razloga što su urednici išli na kvalitet, sačekaće vas "mešano meso" od tema, ali sve podjednako ukusne. Reviews sa koncerata, recenzije novih izdanja, preporuke za šta da se uhvatite kada uđete u knjižaru, flashback na vreme YU fudbala i bisere komentatora - suze su mi išle, Disco groznici, odličan tekst o životu Sigmunda Frojda, intervju sa Rajkom Grlićem, po malo nostalgični članci o njenom veličanstvu LP ploči, gramofonu i igli, kao i zanimljiv tekst Stripom protiv odrastanja ali sa intrigantnim naslovom rubrike - Stanje komercijalnog stripa u Hrvatskoj. Čini se da su nas snašle iste muke braćo Hrvati... Bilo mi je žao što list ima samo 67 stranica sa sve koricama. Ali svakako, aplauz za Aplauz! Ove nenormalno normalne novine... kako u podnaslovu piše... Odlični novinari, sjajne recenzije, tekstovi koji se čitaju redom... Ono što bi u XZ bio Dosije, ovde je rubrika Priče iz davnina, i u ovom broju istorografija kroz slike i sjajnu priču o jednom od mojih omiljenih YU bendova, Haustoru:
"Kasnih sedamdesetih godina (već) prošlog stoljeća na glazbenoj sceni bivše države počelo se zahuktavati. Iz Velike Britanije stigao je novi sound - rođen je punk! Buntovnički punk na Balkanu je naišao na plodno tlo, prije svega u urbanim centrima poput Ljubljane, Zagreba, Beograda. Vjetar s Otoka digao je val koji je na obalu izbacio puno dobrih "stvari". Jedna od njih svakako je Haiustor"
Već kada pročitate uvod, vama se ovaj članak čita. I to onako, da prvo pripalite pljugu, udobno se smestite i uronite...
UPDATE: - nisi spomenula itd - uh, da bre... ITD! - mislim da su svi kupovali itd... zašto? zašto su svi kupovali itd? - m? - zbog rubrike: "One stvari"... a ko je odgovarao na pitanja čitalaca? onaj kantautor što ga nikad nisam podnosio... Srđan... - Srdjan Marjanovic? - taj, patetik... ja sam tada slušao blues.
(ovo je stari post, samo sam ga ponovo objavila)
U seriji "Numbers" koja se skoro emitovala na B92 (moguće da se i dalje emituje samo je ne pratim), tip kaže: "Znaš da si omatoreo onda kada drugi lako barataju nekim izrazima za koje ti nikad nisi čuo." U slučaju Srbije sada je pitanje da li smo "omatoreli" ili "zaostali" ako uporedimo nas i recimo zapadne zemlje čiji će produkti made in 21. cent. stići do nas vozom preko Male Krsne i Lapova, negde u sumrak, a i to ako nas u međuvremenu ne zadese nesreće slične onima iz devedesetih, kada smo svi kolektivno otupeli, zaglupeli, sabijeni u mentalni holokaust, držeći se hrabro za bugarske diskove kao jedinu vezu sa svetom. Kaže mi prijatelj, "slušaj ovo...", neke stare rock balade. Ne znam da li je uopšte potrebno ovo "stare" pošto je rock sa sve baladama kao takav izumro i sve je postalo evergreen. Ljudi mi ne veruju, ali i "Unforgiven" od Metallice je tu negde da postane evergreen. Jedan novinar je krajem devedesetih napisao: "Dolazi vreme kada će se rock'n'roll slušati u zemunicama, pored šporeta i uz gibanicu." No, moj mazohistički entuzijazam ne jenjava, pa i danas kao pre deset i kusur godina skidam besomučno sa Shareaze i pakujem. Onda mi dođe setričina i prebaci čitav folder muzike sa sve Rihannom i Pussycat Dolls - to bi trebalo da je "evolucija"? Ja joj uzvratim udarac tako što joj dam da pogleda Kako je propao rokenrol, a nju film smori... Danas u Ilustrovanoj vidim Kim Wilde! Jbt, Kim! Koja je to riba bila, sex simbol decenije, bespogovorna harizma i šarm... u zagradi piše (47), eto, udala se, ima dvoje dece... i bilo mi je drago ko da sam pročitala članak o nekoj najboljoj prijateljici iz mladosti, koju samo nisam dugo videla. E kada ti se takve emocije dese na listanje Ilustrovane, tada znaš 100% da si omatoreo! I onda kada na spisku grupa koje nastupaju na Beer Festu tebi prva asocijacija na Blažu i kljunove bude Index radio 88.9, i kada Psihomodo Pop (koji nastupa u petak) vraća sećanje na pre par godina i sjajan koncert u Pioniru, kada sam mislila da poslednji put uživo slušam Nebo i Fridu. Zato u petak, obucite crne rolke, zavucite ruku duboko u ormar i proburazite neki komad ove darkerske tkanine. Setite se kako je to bilo nekad, kada je trenutak pošto vam duga rol kragna prelazi preko lica a vi pokušavate bradom da je postavite gde treba - bio trenutak kada počinje život, kada oči pre i posle rolke ne vide svet isto. Nešto kao Superman trip, samo bolje...
