Da li se sećate lekcija iz poznavanja prirode? Domaće životinje su one koje je čovek pripitomio, a divlje su one koje žive u šumi. Otprilike tako... Međutim, kako stvari stoje, udžbenici iz „Sveta oko nas“ (ex PPD) u nekoj ne tako dalekoj budućnosti možda će pretrpeti izvesne promene... ali da krenem redom...

Jutros su Požarevljani bili uzrujani, uzbudjeni, uspaničeni ali i bar za jedno jutro oslobodjeni svakodnevnih dosadnih briga, jer su svi pričali samo o jednom. O lisici koja je trčkarala i muvala se centrom grada, oko parka, zgrada i gradske apoteke. Šta će ljudi uraditi nego da je pre svega proglase besnom (i verovatno krivom za pretrpljeni strah). Zatim sledi onaj dosadni deo, gde intervencija stiže, lisicu odvode da ustanove da li je besna, aktiivraju se Radio Požarevac, TV Duga i svi lokalni mediji da usplahireno stanovništvo smire i tako dalje. Rezultate njihove nemam, ali evo na šta moja razmišljanja i rezultati ukazuju.

• Prvo pitanje glasi, otkud lisica u gradu?

Možda nije loše da kao podpitanje postavimo, otkud toliko pasa lutalica u gradu?

Kao što verovatno znate Požarevac je sedište Braničevskog okruga, a čitava opština koja uključuje mnogobrojna manja mestašca i sela i nalazi se izmedju tri reke: Velike Morave, Mlave i Dunava. Lučica, Bratovac, Prugovo, Poljana, Kasidol, Klenovnik, Maljurevac, Kličevac, Ćirikovac i tako dalje samo su neka od sela koje se nalaze nedaleko od grada.

• Novo pitanje za 5 bambija glasi: a gde su seljani?

A odgovor je: stari su pomrli, a mladi u inostranstvu. Jer, nije nepoznato da iz ovog kraja ljudi uglavnom odlaze put Italije ili Austrije, i to već decenijama – generacijski. Dok ih služe godine i dok decu ostavljenu babama i dedama na čuvanje i neguju ih čokoladama, poklonima i četvorospratnim kućama sve je lepo. Onda kasnije, ta deca odu njihovim stopama, a oni se vrate da umru u svom četvorospratnom grobu sa po nekim lavom, andjelom, fontanom umesto spomenika. Naravno da ima izuzetaka, i da nisu baš svi otišli, ali to je zato što još uvek imaju nekog ko je tamo – ko je preko, ko radi, crniči, i gradi sprat po sprat, i zbog koga baš to više i nisu prava seoska domaćinstva – već se tu trguje automobilima, a ne stokom, sirom i mlekom i sl.

Kako god, poenta je da su mnoge kuće ovog kraja ostale puste. Ako ne puste onda siromašnije, i nema više ko da čuva toliku stoku, nema više potrebe za tolikom živinom – jer dvorište je odavno zamenila bašta ili beton ("nema više malih papalina i naših pipica kaj su trčale po dvorištu i zobale zrnevlje...")

Veliki broj novopridošlih pasa, u čoporima upravo dolazi iz tih napuštenih ili zanemarenih domaćinstava. Jer pas traži svoj čopor i sklonište. Isto kao čovek i isto kao lisica. Kako nema više živine kojom bi se prehranila, lisica ide dalje.

Tako da nije lija došla jer je besna, već što je gladna!

A doći će i druge za njom, samo polako... Jer situacija u seoskim domaćinstvaima može samo postajati sve teža. Zato ako vidite da vam pred auto izleće lisica, pas sa sve ukrštenim letvicama zakucanim oko vrata - kako je to običaj u ovom kraju (da ne bi prošao kroz ogradu bilo dvorišta bilo pilićarnika) znajte ko je i odakle je i da i on ima onaj isti nagon za traženjem hrane i skloništa. I onda jednom, za nekih desetak godina, bajka o Malom princu koji pripitomljava lisicu može lako postati naša stvarnost. Pored mačaka i pasa, ne bi me čudilo da u nekoj budućnosti i lisica bude maknuta sa liste divljih i prebačena u domaće životinje.

Ono što nema puno veze sa ovim postom, ali mi je skrenulo pažnju je podatak sa wikipedije da je prosečni životni vek žene u Požarevcu 40.3 godina, a muškarca 37.8.

Šta bi i sa onim lekcijama o prosečnom ljudskom veku od 65-70 godina?

Udžbenici će definitivno morati na rekonstrukciju.

 UPDATE: lisicu su proglasili besnom i naravno, ubili. Rešili problem? Naravno, ne...