I tako sredjujem ja moj krsh&llom (iz prethodnog posta) i naletim na žutu šuškavu kesu Posta Romana sa odštampanim rumunskim adresama i brojevima telefona, a u njoj... dnevno izdanje štampe sa datumom 6. oktobar 2000. – SPECIJALNO IZDANJE! 

Na duplerici hrpa fotografija, ne Vojislava Koštunice nego, Dr Vojislava Koštunice sa suprugom (i bez kasnije popularnih mačaka) i svojim za sva vremena ovekovečenim izrazom lica („nisam ja odavle...“, ali tada „neprimećenim“?) i  natpisom: „Po volji naroda na čelu Jugoslavije“. Tu su kolumne o tome ko je Dr Vojislav Koštunica, njegov put do trona, podrške sveta njemu i siajset lepih i plemenitih reči ostalih kolega političara.

Bilo mi je zanimljivo iščitavanje naslova, jer kad se uporede sa ovim sada – bilo bi smešno da nije žalosno... Idealizam i naivnost – hronična boljka ovog naroda.

I evo samo nekih naslova (Danas, Blic, Večernje novosti, Glas javnosti, Politika):

• „Čačak – glavni grad!“ (i svemoguće reči hvale i podrške Velimiru Iliću) 
• Srdjan Gojković – Gile: „Krokodili konačno odlaze iz Srbije“ 

Na sceni je generacija političara koji su nosili mindjušu ili sviraju rokenrol na trgovima, mada će postati guverneri! (ipak je onaj roker koji je promenio veru zarad pink boje odredio u najvećem dalju subinu muzičke scene...)-    Kakve će biti posledice po rok scenu, polse promena vlasti u zemlji?

-    Šta bi politički rasplet u Srbiji mogao da znači za kulturu na širem planu?
-    Ako napravimo razuman politički sistem u kome niko neće moći da „siluje“ ljude jer drugačije misle (a B92?) u kome neće moći da se arči država kao svoja dedovina ili prćija (a Mišković?) onda bi mogli da ovu zemlju napravimo boljom.

• Koštunica: „Danas pravimo istoriju!“, gde kaže:
  „Ovo što danas radimo je istorija koju stvara narod sam, bez ičije pomoći. Ne treba nam pomoć ni iz Moskve ni iz Vašingtona, Srbija će sama da se izbori za slobodu.“ 
• Klinton pozvao Putina da priznaju Koštunicu 
• Džordž Buš: „SAD uvek stoje uz ljude koji se bore za svoju slobodu! Mislim da ljudi pokušavaju da povrate svoju zemlju i mi podržavamo demokratiju i volju srpskog naroda.“ 
• Putin: „Rusija je oduvek bila sa Jugoslavijom pa je i sada spremna da pomogne“ 
• „Ponovo gori zgrada televizije“ (piromana i onih koji pale dal tv stanice ili ambasade, bilo je uvek... samo po narodu jedni su heroji a drugi su banditi... to mi neće nikad biti jasno) 
• „Albanci traže svoj jezik u parlamentu“ 
• „TV Politika je emisiju vesti u 19h počela sa rečima: Dobro veče iz oslobodjene Politike“ (tada nisu znali kakva će ih sudbina tek zadesiti – mislim na TV Politiku) 

 Za kraj sam ostavila „Opomene Ivana Stambolića“:

"Sada smo mi Srbi umislili da nas deset miliona polugladnih, sa razorenom ekonomijom, vojskom, nemoćni, malaksali... To živo blato u koje smo ušli, iz svega mi hoćemo ponovo da jurišamo na nebo, da bude što biti ne može, da odbranimo svet od novog svetskog poretka. Mi jedini znamo šta svetu danas odgovara, jer nas svi mrze, mi imamo istorijsku misiju. Jedan mali narod opet umišlja i opet, kroz to treba da se vraća nekim mitovima i legendama, nekim zabludama, obmanama, iluzijama, lažima, prevarama, a u stvari neće da shvati šta se dogodilo padom Berlinskog zida.
Imali smo ceo jedan vek u kome se bore dva sistema, dve vojske, dve filozofije. Lenjinova filozofija revolucija, i Niksonova filozofija demokratija. Pobedila je ova druga, a ovaj prvi sistema se raspao. Raspao se na najdramatičniji i njatragičniji način, i ovaj koji je opstao nema više konkurenciju. Nema bipolarnog sveta. Ima jedan koji je pobedio, nadvladao, to je sistem koji vlada Evropom i Amerikom. Taj sistem hoće univerzalizaciju. Globalizaciju. Da li to nama odgovara? Ne odgovara. Da li bi nešto drukčije? Kako bi, to uopšte nije stvar slobodnog izbora za narode kakvi smo mi, pogotovo u situaciji u kakvoj smo se našli, izolovani od sveta, tumarajući po istoriji u bespućima u koja smo zabasali.
Mi moramo da se tom stanju prilagodimo. Mi moramo da vidimo kako u tim novim, novonastalim odnosima globalizacije da se prilagodimo, da nadjemo svoje mesto, da se vratimo u zajednicu evropskih i svetskih naroda. Inače, mi doživljavamo zaista istorijski poraz koji će značiti biološku ugroženost i opstanak tog naroda. I da li uopšte u Srbiji postoji raspoloženje za tako nešto? Ja ipak mislim da se to lagano budi. Ništa brzo ne treba očekivati. Infekcija je trajala dugo, bolestje bila izuzetno teška – lečenje ne može biti kraće od toga.“

čovek je lepo i video i rekao.

Htedoh da pobacam ove novine, al zbog tih foto reportaža mi se ne da... možda da sačekam sledeću revoluciju, pa da samo zamenim kesu. Sledeća će verovatno biti Петролеум Русиа.